28.02.2020. Petak

 
2_2.jpg
AP Vojvodina
2_2.jpg
Grad Subotica
Članci
Globalno zagrevanje, efekat staklene bašte

Naucnici i ploiticari su saglasi u tome da je najveci problem sadašnjice na našoj planeti što se tice životne sredine pojacanje dejstva efekta staklene bašte. Prirodnu ravnotežu na zemlji ozbiljno ugrožava sada šnji ogroman industrijski razvoj, nove ogromne fabrike sa puno dimnjaka, pojacan saobracaj sa mnogobrojnim auspusima kako putnickih tako i drugih vozila, jer iz njih izlaze enormne kolicine štetnih i opasnih materija u vazduh.

Šta je zapravo efekat staklene bašte? Kao što se naslucuje to je sposobnost zemaljske atmosfere da zadržava toplotu što je jako bitno, jer zbog toga naša planeta nije hladan pustoš. Efekat funkcionisanja je slican onome kako rade naše staklene bašte i folije za proizvodnju poljopr ivrednih proizvoda. Veci deo energije što dolazi od Sunca prema zemlji bude reflektiran, ne prelazi kroz atrnosferu, manji deo apsorbuje sama atmosfera, ali kolicine energije koje dospevaju do površine zemlje tamo se apsorbuje i pretvara u toplotnu energiju. Površina Zemlje ovu toplotnu energiju zraci u atmosferu cime zagreva donje slojeve iste. Površina zemlje ispušta i širokotalasne talase ciji najveci deo absorbira vodena para i ugljen dioksid koji je u vazduhu, pretvara u toplotnu energiju i zraci naz ad toplotu na površinu zemlje. Ovaj sistem održava toplom našu planetu, što je jedna bitna, važna i dobra pojava.

Ovaj sklad je narušen i poceo se stvarati problem na Zemlji u tome da covek modernog doba, sadašnjice, za svoje povecane i sve vece zahteve poceo da sagoreva enormne kolicine fosilnih goriva (ugalj, zemni gas, naftini derivati). Sa ovim aktivnostima enormno se povecava kolicina, odnos polutanata u vazduhu i koncentracija gasova u vazduhu, koji uzrokuju efekat staklnene bašte, a to su ugljen dioksid, dinitrogen oksid, metan, halogen gasovi i druge. Koncentracija ovih gasova iz godine u godinu raste, sa cime se povecava efekat staklene bašte u našoj atmosferi. Ova pojava može da dovede do globalnog zagrevanja i promene klime naše planete. U istoriji naše planete je vec više puta došlo do promene klime, kao što su ledena doba a posle njih otopljenja. Pored ove cinjenice ne smemo zaboraviti da covecanstvo ne može bez posledica u atmosferu ispustiti milijarde tona produkata sagorevanja fosilnih goriva. Prema slikama sa satelita NASA na sevemoj polovini naše planete na visini od oko 4 -5 kilometara u atmosferi stvorio se oblak sa vecom koncentracijom ugljen dioksida, koji pokroiva skoro celu gomju polovinu naše planete.

O velicini otopljenja i o posledicama naucnici nemaju zajednicki stav. Naucnici koji se bave klimatologijom su u teškoj poziciji, jer meteorološke promene i promene klime su u jako osetljivoj i komplikovanoj vezi sa površinama oceana i sa naslagom leda na severnom i ju žnom polu planete. Prema mcrenim rezultatima i tendencijama zbog zagadenja vazduha, sledecih 50-100 godina može doci do povecnaja srednje temperature na zemlji cak do 5 stepeni Celziusa. Ovo ocekivano povecanje prosecne temperature je otprilike toliko koli ko se temperatura od prošlog ledenog doba povecala. Jako je teško proceniti smer i velicinu promene temperature. Na nekim mestima može se ocekivati i smanjenje temperaturc.

Najvece brige izaziva povecanje temperature na polovima, jer ako globalno zagrevanje bude toliko da ce poceti da se tope ledene naslage na polovima, to ce prouzorkovati povecanje visine nivoa mora. Ova pojava ce ugrožavati životni prostor nekoliko milijardi ljudi. Tri cetvrtina stanovnika naše planete živi pored mora ili blizu obale. Ako nas ima 6 milijardi na planeti, onda to znaci da ce konfor direktno biti ugrožen za preko cetri milijarde Ijudi, a indirektno svima nama. Moguce jc da je zbog efekta staklenc bašte došlo do odloma sante ledenog brega površine od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara na Antartiku.

Povecanje intenziteta efekta staklene bašte može izazvati velike promene klime i zbog toga može doci do prirodnih katastrofa veceg broja i veceg intenziteta. Mnogo naucnika pojavu EI Nino, jak nalet vetra i poplave, p ripisuju globalnom zagrevanju. Neke površine ce ugrožavati poplave, a neke suša, doci ce do promena klimatskih uslova. Povecanje nivoa mora, suša i druge cinioci mogu anirnirati milione ljude za promenu životnog prostora. Ova buduca migracija, ciju velicinu za sada ne možemo proceniti, može izazvati konflikte planetarnih razmera.

Covecanstvo bi ovoj problematici trebalo mnogo samokriticniji da prilazi. Nije dovoljno smanjiti zagadenje životne sredine i potpisivati ili ne potpisivati medudržavne sporazume. Ovoj problematici treba prilaziti na nov nacin, jer gubimo takve stvari koje više ne možemo nadoknaditi. Ljudi gledaju na atmosferu kao na stalno obnovljiv energetski izvor, ali uglavnom ne vode brigu o vazduhu. Za ovo je lep primer naucni rad Švedskog naucnika Svante Arrhenius (kasniji dobitnik Nobclove nagrade), koji je u clanku davne, 1896 -c objavio da zbog sve vece industrijske civilizacije može doci do zagrevanja zemaljske površine zbog ispuštanja u atmosferu sve vece kolicine ugljen dioksida. 1 od tada je prošlo 110 godina, a u kom srneru idemo?